Article on other languages:
- Internet
- ድረ_ገጽ_መረብ
- Internet
- إنترنت
- Internet
- İnternet
- Интернет
- Intanet
- Интернет
- ইন্টারনেট
- Internet
- Internet
- Internet
- Internet
- Internet
- Internet
- Мєждоусѣ́тиѥ
- Rhyngrwyd
- Internet
- Internet
- İnternet
- Διαδίκτυο
- La_Raid_däl_Raid
- Internet
- Interreto
- Internet
- Internet
- Internet
- اینترنت
- Internet
- Alnet
- Internet
- Internet
- Ynternet
- Idirlíon
- Eadar-lìon
- Internet
- אינטרנט
- अंतरजाल
- Internet
- Internet
- Entènet
- Internet
- Համացանց
- Internet
- Internet
- Internet
- Internet
- Internetið
- Internet
- ᖃᕆᓴᐅᔭᒃᑯᑦ_ᑎᑎᕋᖅᓯᒪᔪᑦ/qarisaujakkut_titiraqsimajut
- インターネット
- Internet
- ინტერნეტი
- İnternet
- Internet
- Интернет
- ಅಂತರ್ಜಾಲ
- 인터넷
- Engornät
- Înternet
- Интернет
- Interrete
- Internet
- Internet
- Internet
- Internet
- ອິນເຕີເນັດ
- Internetas
- Internets
- Internet
- Интернет
- ഇന്റര്നെറ്റ്
- Интернет
- इंटरनेट
- Internet
- အင်တာနက်
- Mātlatzālan
- Internet
- इन्टरनेट
- Internet
- Internett
- Internett
- Enternette
- Internet
- Интернет
- Internet
- Internet
- Internet
- انټرنټ
- Internet
- Internet
- Internet
- Internet
- Интернет
- आन्तरजालं
- Интэриниэт
- Internet
- Internet
- අන්තර්ජාලය
- Internet
- Internet
- Internet
- Internet
- Interneti
- Internét
- Internet
- Intaneti
- Internec
- இணையம்
- ఇంటర్నెట్
- Интернет
- อินเทอร์เน็ต
- Internet
- Intanet
- İnternet
- Päräwez
- Інтернет
- جالبین
- Internet
- Internet
- Internet
- Internet
- Vüresod
- Daegntoele
- Internet
- אינטערנעץ
- Internet
- 互联网
 |
del.icio.us |
 |
Digg |
 |
Furl |
 |
|
 |
Rojo |
| Add to OnlyWire |
Sadržaj/Садржај |
Uvod
Pre svega, pojam internet znači mreža unutar mreže, ili internkonekcija između više računara. Internet je globalna mreža. Strukturno postoje male mreže koje se međusobno vezuju, i time čine ovu strukturu. Internet se sve više naziva globalnom mrežom informacija (velika internacionalna-globalna baza podataka). Broj računara na internetu se trenutno procenjuje na oko 150.000.000. Količina informacija koju ti serveri poseduju je ogromna, i teško je proceniti i prikazati realno kolika je ona zaista.
Istorija
Već od prvih dana pa sve do danas, Internet je proslavio mnogo "rođendana", ali koji je pravi teško će se složiti i najbolji poznavaoci istorije informatike. Neki tvrde kako je to 1961. kad je dr. Leonard Klajnrok na univerzitetu MIT prvi put objavio rad o packet-swiching tehnologiji. Neki navode 1969. godinu kao godinu rođenja Interneta jer je tada Ministarstvo odbrane SAD-a odabralo Advanced Research Project Agency Network, poznatiju kao ARPANET, za istraživanje i razvoj komunikacija i komandne mreže koja će preživeti nuklearni napad. Sedamdesete godine donele su nekoliko veoma važnih otkrića koja su obeležila razvoj Interneta kakvog danas znamo, a potom se dogodilo i odvajanje ARPANET-a iz vojnog eksperimenta u javni istraživački projekt. Verovatno je najvažniji trenutak bio 1983. kad je tadašnja mreža prešla sa NCP-a (Network Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol), što je značilo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi.
Protokoli su standardi koji omogućavaju komunikaciju računara putem mreže, a 1983. godine manje od 1000 računara je bilo spojeno sa ARPANET koristeći relativno primitivni Netvork Kontrol Protokol, koji je uprkos mnogim ograničenjima, bio upotrebljiv u malim mrežama, i nije bio dovoljno fleksibilan za širu upotrebu. Kako se ARPANET eksponencijalno povećavao, videlo se kako je potreban opštiji pristup komunikacionom protokolu kako bi mogli biti udovoljeni sve veći zahtevi i stvarana sve komplikovanija mreža računara.
Vinton Cerf koji je sa Robertom Kanom stvorio TCP/IP protokol, jednom je rekao: "Stvorili smo protokol koji će se koristiti i u velikom mrežama s velikom brojem računara, protokol koji će nositi Internet budućnosti, što je značilo da mora biti fleksibilan kako bi različite mreže mogle funkcionisati u zajedničkom okruženju". Naime već je tada bilo jasno kako će Internet biti velika mreža sastavljena od velikog broja manjih mreža. Ali tada je prelaz na TCP/IP bio kontraverzan: neki delovi informatičke zajednice želeli su prihvatanje drugih standarda, a najviše se pominjao Open System Interconection Protocol. ARPANET je pre službenog prelaza na TCP/IP u nekoliko navrata isključio NCP prenos podataka kako bi uverio «neverne tome» da se NCP može isključiti po želji. Vinton Cerf i Robert Kan počeli su rad na novom protokolu puno pre 1983. godine, tačno 10 godina ranije javila se ideja o novom protokolu, a sledećih godina su se razvijali i usavršavali detalji protokola koji će promeniti istoriju. Implementacija TCP/IP-a u tadašnje vreme i operativne sisteme trajala je skoro 5 godina, dok je na ARPANET bilo spojeno oko 400 računara. Situaciju je pojednostavio detalj što su mnogi računari koristili Packet Radio i Packet Satellite koje su već nekoliko godina radile sa TCP/IP protokolom.
Internet u Srbiji
Trenutno preko 900.000 ljudi koristi Internet u Srbiji. Pristup je najčešće iz kuće (63%) a zatim iz biroa (36%) dok internet kafići čine samo jedan od sto.
Razvoj ADSL tehnologije dovodi do jednog ubrzanog razvoja svesti o internetu u srpskom stanovništvu. Trenutno, (oktobar 2006) broj korisnika ADSL-a je u Srbiji oko 23 hiljade.
Nacionalni domen je .RS.
Spoljašnje veze
More about Internet: internet utility, internet access provider, internet domain registration, internet dating, internet provider, internet marketing, internet dial up access, internet radio, internet phone service,